Surgical treatment results of carpal tunnel syndrome in patients with and without type 2 diabetes mellitus

Abstract

Introduction Carpal tunnel syndrome (CTS) is the most commonly seen peripheral nerve compression syndrome and CTS surgery is the most common surgery done for peripheral nerve compression syndromes. Type 2 diabetes mellitus (DM) is a systemic disease with a component of peripheral neuropathy. Objective We aimed to investigate the effects of type 2 DM on functional results in type 2 DM patients who underwent carpal tunnel surgery. Methods The study included 39 patients with carpal tunnel syndrome which was confirmed by electromyography. Twenty-one patients did not have DM, 18 patients had type 2 DM that were treated for DM and had regulated blood glucose levels. Assessments were done with the Boston scale. All operations were done by the same surgical team using the same surgical technique. Functional and symptomatic scores between the two groups were compared with the Mann-Whitney U test which is the non-parametric version of the Student's t test, and 95% confidence interval p<0.05, which is considered as statistically significant. Results In patients with type 2 DM, preoperative mean Symptom Severity Score was 3.6 +/- 0.35 (2.9 to 4.2) in the last control mean Symptom Severity Score was 1.2 +/- 0.16(1.0-1.7), and preoperative mean functional status score was 3.3 +/- 0.56(2.3 to 4.5) and in the last control mean functional status score was 1.3 +/- 0.36 (1.0 to 2.4). The patients without DM, preoperative mean Symptom Severity Score was 3.5 +/- 0.45 (2.8 to 4.2) in the last control mean Symptom Severity Score was 1.2 +/- 0.19 (1.0 to 1.6), and preoperative functional status score was 3.2 +/- 0.47 (2.4 to 4.6) in the last control mean functional status score was 1.3 +/- 0.35 (1.0 to 2.5). There was no statistically significant difference between the two groups. Conclusion Type 2 DM patients with regulated blood glucose levels can be operated without additional procedure during and after surgery for carpal tunnel syndrome like in carpal tunnel syndrome patients without DM.

КРАТАК САДРЖАЈ Увод Синдром карпалног тунела (СКТ) је најчешћа локализована компресивна лезија периферног нерва, а операција СКТ је најчешћа хируршка интервенција у лечењу синдрома компресије периферног нерва. Дијабетес мелитус (ДМ) тип 2 је системско обољење с компонентом периферне неуропатије. Циљ рада Циљ истраживања је био да се испита утицај ДМ тип 2 на функционалне резултате хируршки лечених болесника са СКТ и ДМ тип 2. Методе рада Испитивањем је обухваћено 39 болесника са СКТ који је дијагностикован електромиографијом. Код 21 болесника није забележен ДМ тип 2, док је 18 испитаника лечено од овог обољења и имало регулисане вредности глукозе у крви. Процена обољења је извршена применом Бостонског теста. Операцију свих болесника извео је исти хируршки тим применом исте хируршке технике. У анализи упоређивања скора функционалног и симптоматског стања између две групе испитаника примењен је Ман–Витнијев (Mann–Whitney) U-тест, који је непараметријска верзија Студентовог t-теста. Утврђен је 95-процентни интервал поверења на p<0,05, што се сматра статистички значајним. Резултати Код болесника са ДМ тип 2 средња вредност скора тежине симптома пре операције била је 3,6±0,35 (распон 2,9–4,2), а на последњем контролном прегледу 1,2±0,16 (распон 1,0–1,7). Средња вредност скора функционалног статуса пре операције била је 3,3±0,56 (распон 2,3–4,5), а на последњем прегледу 1,3±0,36 (распон 1,0–2,4). Код болесника без ДМ средња вредност скора тежине симптома пре операције била је 3,5±0,45 (распон 2,8–4,2), а на последњем контролном прегледу 1,2±0,19 (распон 1,0–1,6). Средња вредност скора функционалног статуса пре операције код ових испитаника била је 3,2±0,47 (распон 2,4–4,6), а на последњем контролном прегледу 1,3±0,35 (распон 1,0–2,5). Статистички значајна разлика између две посматране групе испитаника није утврђена. Закључак Болесници са ДМ тип 2 и регулисаним вредностима глукозе у крви могу да се оперишу без примене додатних поступака током или након операције СКТ, а исто важи и за болеснике без ДМ.